ЦЕНТАР ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

КАО СТРАНИ И НЕМАТЕРЊИ

Нишка тврђава, смештена на обали реке Нишаве, у центру града, представља једно од најлепших и најочуванијих здања турске војне архитектуре на средњем Балкану. Од стране Римљана преко Византинаца, Словена, Бугара и Срба рушена је и обнављана више пута, да би свој коначни изглед добила 1723. године, када су је подигли Турци на крају своје владавине овим просторима. За њену изградњу ангажовано је преко 40 каменорезаца из Цариграда и око 400 зидара из Ниша и околине. Камен је доношен из оближњих села, а пред крај изградње, будући да се са изградњом журило како би се што пре обезбедио овај важан стратешки положај, као додатни грађевински материјал коришћено је и све остало што је нађено у Тврђави: надгробни споменици, стубови и бројни архитектонски делови римског и византијског утврђења.

Изграђена је на простору од преко 22 хектара, са бедемима који су дугачки 2100 метара, зидинама високим 8 м, просечне ширине 3 м. Са спољне стране Тврђава је била окружена ровом испуњеним водом, чији је северни део сачуван и данас. Осим добро очуваних масивних камених зидина и капија, у Тврђави можете погледати и бројне остатке бурне нишке историје.

Један од најстаријих остатака је збирка надгробних споменика (Лапидаријум, I–IV век). Збирка је смештена преко пута зграде Историјског архива и састоји се од 41 надгробног споменика пронађених у Тврђави, али и на подручју Јелашнице, Сврљига и Књажевца.

Античка улица у близини Лапидаријума, остаци римских терми лево од улазног платоа и рановизантијске улице у Тврђави (поред Бали-бегове џамије) потичу из периода владавине Римљана и византијске обнове града од V до VI века.

Хамам, предивно турско купатило, представља најстарији сачуван објекат из периода турске владавине на простору Ниша и један је од ретких, у потпуности очуваних објеката овог типа. Купатило је изграђено уз Стамбол-капију 1498. године као задужбина Мехмед-бега. Сазидано је од опеке и камена као једноструко турско купатило, намењено или само женском или само мушком становништву. Вода је до хамама стизала из Нишаве уз помоћ дрвеног витла, да би глиненим цевима била довођена до резервоара у хамаму где је филтрирана и једним делом загревана.

Арсенал, складиште оружја и муниције, које се налази десно од улаза код Стамбол капије, коришћено је, осим за складиштење, за поправку и израду војних материјала. Према турском натпису на плочи код улазних врата, сазнајемо да је арсенал изграђен у време султана Абдул Меџида 1857. године. Од 1972. године, када је рестауриран, овај простор се користи као галерија.

Бали-бегова џамија налази се у централном делу Тврђаве, са леве стране главне стазе која води од улаза. Помиње се први пут у пописном турском дефтеру из 1521/1523. године, када је и настала. Пописана је као месџид (мала турска богомоља без минарета). Задужбина је Бали-бега из Једрена, високог турског чиновника. У њој је 1868. године нишки Абдурахман паша сместио и турску библиотеку, доградњом две просторије уз северни зид објекта, на месту где је сад улазни трем џамије. Данас се простор џамије користи као уметничка галерија Салон 77.

Барутане, војни објекти предвиђени за смештај барута и муниције. Очувано их је 5, од којих су 4 распоређене дуж северног бедема, а једна мања налази се у источном делу Тврђаве. Унутрашњи правоугаони простор озидан је масивним зидом, дебљине преко 1 метра, који је служио за смештај барута и муниције, док је околни узани ходник коришћен за војнике у случају напада. Они су, кроз 12 узаних отвора у зидовима (пушкарнице), могли да пуцају и бране објекат. Барутане су изграђене после 1723. године када је завршена изградња Тврђаве и једини су објекти ове врсте сачувани у Србији.

Споменик кнезу Милану Обреновићу и ослободиоцима Ниша (1878. године) налази се на левој страни од главне улазне стазе, на простору омеђеном стубовима повезаним ланцима. На врху ових стубова постављене су металне кугле, које су коришћене као топовска ђулад приликом ослобођења Ниша. Овај споменик у облику пушчаног метка израдио је италијански мајстор Вићенцо Калитерна (аутор и чувене нишке Чаирске чесме) 1902. године поводом 25 година од ослобођења Ниша од Турака и прве годишњице смрти кнеза Милана Обреновића.

Зграда затвора сачувана је у источном делу Тврђаве у којем су биле смештене административне и војне зграде. Затвор је изграђен 1860. године и имао је и просторије за мучење. И после ослобођења од Турака ова зграда коришћена је за исте намене.

Зграда Историјског архива, смештена је у северозападном делу Тврђаве, једини је војни објекат изграђен у Тврђави након ослобођења од Турака (1890. године). Током наредних година имала је различите намене: Картографско одељење српске војске, Прва подофицирска артиљеријска школа, бугарски затвор током I светског рата, а од 1959. године проглашена је спомеником културе и користи се као Историјски архив. По величини и богатству историјске грађе коју чува одмах је иза Београдског архива.

Преузето са званичне презентације
Туристичке организације Ниш
http://www.visitnis.com/

 

ПРИЈАВА

ОНЛАЈН

Ко је на мрежи: 29 гостију и нема пријављених чланова